Posts
Nataša, 20 godina , student medicine, živi u Beogradu i veliki je fan Riblje Čorbe.Sebe opisuje kao druželjubivu, duhovitu i ambicioznu osobu.Vidi se kao budućeg dermatovenerologa.Nataša je nažalost HIV pozitivna osoba.
Do ove devojke sam sasvim slučajno došao pretražujujući razne forume sa željom da stupim u kontakt sa HIV pozitivnom osobom, i nadom da će sa mnom podeliti neke detalje iz svog života.Iako je u planu bilo da ovaj tekst objavimo ranije, zbog određenih komplikacija donosimo ga sa malim zakašnjenjem :
(U TEKSTU SU KORIGOVANI ODREĐENI IZRAZI I GRAMATIČKE GREŠKE, DOK JE CILJ I STRUKTURA TEKSTA OSTALA NETAKNUTA)
 |
| deviantart |
Pre svega želim tebi kao i svima koji budu čitali ovaj tekst da se izvinem ako u pojedinim delovima ne bude sasvim jasan, ali nadam se da ćete imati razumevanja prema meni , jer ove reči zaista sa velikom mukom čupam iz sebe.Hiv sam dobila veoma rano sa samo 18 godina, prilikom nezaštićenog sexualnog odnosa sa muškarcem kojeg nisam dovoljno poznavala.Desilo se iznenada, na prvom zajedničkom letovanju mene i mojih drugarica u Budvi u julu mesecu 2011-te godine.Ujedno to je bio i moj prvi sexualni odnos.Pre toga sam pohađala razne edukativne časove sa željom da se što više edukujem o Aids-u, jer sam smatrala da naše ministartvo uopšte nije vodilo brigu o mladim naraštajima koji sve češće stupaju nespremni u sexualne odnose.Zarekla sam se sebi da nikada neću sutpiti u nezaštićen odnos, ali sam se debelo prevarila.Tog muškarca sam upoznala u diskoteci i da ne bih previše ulazila u detalje, jednostavno je proradila hemija između nas.Živi u Birminghamu i imao je prelep britanski akcenat koji me je topio.Zabavljali smo se celo veče da bi mi na kraju ponudio da odemo u hotel gde je boravio.
Prihvatila sam , ne mareći za posledice. Kada smo došli rekao mi je da ne može da pronađe prezervative, ali u tom trenutku uopšte nisam marila, verovatno zbog toga što su me obuzele emocije.Ni slutila nisam da će mi upravo to promeniti život na gore.Pre šest meseci sam saznala da sam hiv pozitivna, i dugo vremena nisam mogla to da prihvatim.Priznala sam to porodici i oni su mi sada najveća podrška i ulivaju sigurnost u moj život.Sada vraćam slike kroz glavu kada sam pohađala edukativne časove i govorila da se to meni ne može desiti.Upravo me je to koštalo.Moju , kao i situaciju ostalih HIV pozitivnih osoba otežava društvo u kome živimo.Nalazila sam se u mnogim neprijatnim situacijama, ali definitivno najveći utisak mi je ostavila činjenica da u jednom beogradskom soliteru , stanari svakodnevno "dezinfikuju" drške od ulaza na zgradu, jer su saznali da je jedan njihov komšija HIV pozitivan.Zbog toga sam odlučila da se preključim jednoj organizaciji kojoj je u cilju da edukuje omladinu kako da se zaštite od hiva, ali i kako da budu tolerantni prema osobama koje su zaražene.Imam i puno problema sa nabavkom lekova koje nisu dostupne u našoj zemlji, ali prema rečima doktora uskoro ih neću trebati jer će bolest preći u hroničnu (mirnu) fazu.Smatram sebe za srećnu osobu, imam sve što mi je potrebno u životu , nažalost i ono što mi nikako ne trebalo.Ali nekad, samo nekad osećam se kao u paklu, da sam svoj celi svoj život uništila za jednu noć moje nepromišljenosti , ali se ondah setim da imam porodicu i iskrene prijatelje koji će uvek biti uz mene.Znam da nisam prva osoba koja ima HIV, ali nažalost ni poslednja.
Nataša
